HOMOGENA SRBIJA – plan istrebljenja Bošnjaka i Hrvata

„Homogena Srbija“ je memorandum banjalučkog advokata Stevana Moljevića objavljen 30. juna 1941. godine, koji postaje progamsko načelo četničkog pokreta i kojim se zagovara stvaranje Velike Srbije i njeno etničko čišćenje od drugih naroda.

U svome spisu, Moljević piše:
– „Основна грешка у нашем државном уређењу била је што 1918. г. нису биле ударене границе Србије. Та се грешка мора исправити, данас или никад. Те се границе данас морају ударити, и оне морају да ухвате цело етничко подручје на коме Срби живе са слободним излазима на море за све српске области које су на домак мора.
– Пресељавање и измена житељства, нарочито Хрвата са српског и Срба са хрватског подручја, једини је пут да се изврши разграничење и створе бољи односи између њих.“

Koncept „Homogene Srbije” je zvanično zagovarao „Veliku Jugoslaviju” i u njoj „Veliku Srbiju”. Moljević se nije suprotstavljao opstanku Jugoslavije, ali je insistirao da se unutar jugoslovenske države jasno omeđe sve srpske zemlje i one učine homogenim u etničkom pogledu.

Draža Mihailović i Dragiša Vasić

U drugoj polovini decembra 1941. Stevan Moljević šalje pismo Dragiši Vasiću, članu štaba Draže Mihailovića, sa priloženom kartom o razgraničenju i sa uputstvima za etničko čišćenje:
„Прилажем вам карту о разграничењу са Хрватима. Питање је како да се ово све изведе.
1.) Што се тиче граница према суседима, то ће питање да се реши мировним уговором, иако би и ту било најбоље створити свршен чин пре него што преговори и почну; али нам за то недостаје војничка снага која је лудо упропашћена.
2.) Што се тиче нашег унутрашњег питања, разграничења са Хрватима, ту држимо да треба одмах, чим се укаже прилика, прикупити све снаге и створити свршен чин:
а) запосести на карти означену територију;
б) очистити је пре него ли се ико прибере.
Запоседање би се, мислимо, могло извести само тако ако би се јаким одредима запосела главна чворишта и то: Осијек, Винковци, Слав. Брод, Суња, Карловац, Книн и Шибеник, те Мостар и Метковић, а онда изнутра приступити чишћењу земље од свих несрпских елемената. Кривци би имали да буду на месту кажњавани, а осталима би ваљало отворити пут — Хрватима у Хрватску, а муслиманима у Турску (или Албанију).
У погледу муслимана ваљало би да наша влада у Лондону одмах реши питање с Турском, у чему ће нас и Енглези помоћи. (Питање је!)“

U tom cilju homogenizacije „srpskih zemalja“ Draža Mihailović je 20. decembra 1941. godine poslao posebnu instrukciju komandantima četničkih odreda u Crnoj Gori, Sandžaku i Bosni i Hercegovini na čijim područjima se nalazio velik broj Bošnjaka. U tom dokumentu, između ostalog, naglašavaju se i ovi zadaci četničkog pokret:
– „Створити велику Југославију и у њој велику Србију, етнички чисту у границама Србије-Црне-Горе-Босне и Херцеговине-Срема-Баната и Бачке.
– Борба за укључење у наш државни живот и свих још неослобођених територија под Италијанима и Немцима (Трст-Горица-Истра и Корушка) као и Бугарске, северне Албаније са Скадром.
– Чишћење државне територије од свих народних мањина и ненационалних елемената.
– Створити непосредне заједничке границе између Србије и Црне Горе, као и Србије и Словеначке, чишћењем Санџака од муслиманског живља, а Босне од муслиманског и католичког живља…
– У крајевима очишћеним од народних мањина и не-националних елемената, населити Црногорце (у обзир долазе сиромашне и национално исправне и поштене породице).“

Nakon operacije „čišćenja“ komandant crnogorskih četnika Pavle Đurišić je u izvještaju Mihailoviću napisao:
“Акција у Пљеваљском, Чајничком и Фочанском срезу противу муслимана извршена је. Операције су изведене тачно по наређењу и издатој заповести. Напад је почео у одређено време. Сви команданти и јединице извршили су добијене задатке на опште задовољство. Сва муслиманска села у три поменута среза су потпуно спаљена да ниједан њихов дом није остао читав. За време операција се приступило потпуном уништавању муслиманског живља без обзира на пол и године старости. Наше укупне жртве су биле 22 мртва од којих 2 несрећним случајем и 32 рањена. Код муслимана око 1.200 бораца и до 8.000 осталих жртава: жена, стараца и деце.”

Draža Mihailović i Stevan Moljević

Stevan Moljević je 1918. bio inicijator integracije BiH u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Poslije proglašenja NDH, napušta Bosnu i odlazi u Crnu Goru. U avgustu 1941. izabran je za člana četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Bio je urednik lista „Ravna Gora“ i jedan od osnivača Svetosavskog kongresa. Bio je i savjetnik Mihailovića sve do napuštanja Srbije i odlaska u Bosnu. U martu 1945. daje ostavku.

U septembru 1945. predao se jugoslovenskim vlastima. Na suđenju Draži Mihailoviću i drugima u Beogradu 1946. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Zbog teške bolesti, 1956. godine je pušten na liječenje. Umro je 1959. godine.

Nije pisao o položaju Srba u Sovjetskom Savezu. Da jeste možda bi ga stijeljali prije Čiče….

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *